05 дец

Mira u UN

Dаnа 5. dеcеmbrа u ЕU Infо cеntru u Bеоgrаdu, оbеlеžеnо је 70 gоdinа оd usvајаnjа Univеrzаlnе dеklаrаciје о lјudskim prаvimа, u pаrtnеrstvu Тimа Uјеdinjеnih nаciја, Мisiје ОЕBS, Dеlеgаciје Еvrоpskе uniје i Kаncеlаriје Sаvеtа Еvrоpе.

„Nеdеlја lјudskih prаvа“ је prirеđеnа u znаk prоslаvе lјudskih prаvа, zајеdničkih nаpоrа i sаrаdnjе u cilјu punоg pоštоvаnjа i uživаnjа lјudskih prаvа, svih bеz rаzlikе.

Тim pоvоdоm оdržаnа је pаnеl diskusiја nа tеmu: ŠАМPIОNI LjUDSKIH PRАVА – SТАRIЈЕ ОSОBЕ I VОLОNТАRIZАМ. Меđu еminеtnim gоvоrnicimа i еkspеrtimа zа stаrоst i stаrеnjе, јаvnоsti sе оbrаtilа i Мirоslаvа Маtić, člаnicа Kutkа zа kvаlitеtniје stаrеnjе. Меđu slušаоcimа bilо је i 8 člаnоvа Kutkа, kојi su nаkоn pоvrаtkа prеnеli nајnоviје infоrmаciје kоје su čuli о аktivnоstimа kоје su u tоku а tiču sе pоbоlјšаnjа kvаlitеtа živоtа stаriјih.

Govor Miroslave Matić, volontera CK Kragujevac

Otkad sam uključena u probleme starenja pitam se, između ostalog i šta znači biti star, stariji. Pojam je sasvim relativan pa i filozofski. Svako od nas je od nekog stariji ili mlađi. Da li si star kad odeš u penziju, kad počneš da gubiš zdravlje ili interesovanja? Počneš da zaboravljaš? Gubiš ili dobijaš apetit, više ili manje spavaš, napuniš šezdeset, šeset pet, sedamdeset itd. U terminologiji UN videla sam takođe dileme. Bilo je old, elderly, senior, sada je ustaljeno older. Što se mene lično tiče, dileme mi je razbio jedan ozbiljniji grip pre dve godine kada sam se u samotnim danima borbe sa jakim virusom setila kako lekari na početku sezone gripa opominju i upozoravaju da će „ovaj grip biti naročito opasan za decu i starije“. Uvek sam mislila da se to ne odnosi na mene, ali od tada govorim prijateljima da mi je jasno gde spadam (i vakcinišem se).

Ali zato u pogledu globalnog starenja populacije, problema koje povećan broj starih donosi i neophodnosti traženja rešenja, nema dileme u UN i zemlje sveta su sve glasnije u zahtevima da se donese Konvencija o pravima starijih. Otvorena radna grupa pri UN radi već godinama, formirana je grupa Prijatelja starijih koju čine 22 zemlje za sada, a o pravima starijih se govorilo i na panel diskusiji povodom obeležavanja 70-ogodišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 4. oktobra 2018. u Njujorku, gde sam bila jedan od panelista.

Statistički podaci i predviđanja su poznati, zabrinjavajući i zahtevaju akciju. Ako sada 48% ljudi u godinama za penziju nema nikakva primanja (globalno), kakva je prognoza? Da ne pominjem da mnogi u godinama za rad nemaju nikakav posao. Tom povećanom broju starijih ljudi biće potreban dom (sopstveni ili državni), infrastruktura, zdravstvena zaštita i socijalna sigurnost. Ovo sve spada u osnovna ljudska prava. U mnogim zemljama u razvoju postojeći penzioni sistem obuhvata samo manji broj ljudi. Zato apelujemo na vlade da reformišu i prošire penzioni sistem tako da pruža osnovnu finansijsku sigurnost za sve starije ljude. Usput, u našoj zemlji se neki bonusi, popusti, benefiti za starije daju samo penzionerima, a ne svima preko neke starosne granice, što deluje kao diskriminacija (npr. popust važi samo uz penzijski ček). Ko nije imao posao, nema penziju, a ko nema penziju nema pravo na popust!

Sistem zdravstvene zaštite bi takođe morao da se reformiše da zadovolji potrebe sve većeg broja starijih. Znamo da nema kapaciteta i ljudstva, ali je moguće neke procedure uprostiti i usluge učiniti dostupnijim (npr. zakazivanje, pisanje uputa i recepata za hronične bolesti, a hitnu pomoć ne uslovljavati godinama). Takođe raditi više na preventivi i edukaciji starijih, jer će oni, po očekivanom veku, biti još starijih. U „Kutku za kvalitetnije starenje“ u Kragujevcu organizujemo ne samo prigodna predavanja sa interaktivnim dijalogom već i merenja pritiska i šećera najmanje dva puta godišnje. Svaki termin susreta počinjemo fizičkim vežbama, a često imamo i mentalne – kvizovi i pitanja. Predavanja su obično vezana za probleme u starenju: zdrava ishrana, dijabetes, demencija, problemi sa sluhom, štetnost alkohola i nikotina i sl.

Što duže živi, to duže mora i da bude aktivan svako od nas. Imamo pravo da učimo – naš Kutak je organizovao kurseve za obuku na rad na računaru. Svaki rad podstiče mentalnu aktivnost i sprečava demenciju. Uz to, olakšava se puno učešće starijih u aktivnostima u društvu. 1.700.000 penzionera znači isto toliko mozgova sa zabeleženim iskustvom u određenoj vrsti poslova. Zar to nikom ne može da koristi? Svaka čast dr Vladeti Jerotiću koji je držao predavanja u 95. godini, slikarima i piscima aktivnim u dubokoj starosti, ali zar mislite da nema šta da kaže poljoprivrednik koji je od ranog detinjstva to radio ili domaćica iza koje stoje tone ajvara, džemova i vanilica. Moramo da se borimo da se čuje i vidi ono što radimo i da se ne stvara slika da su penzioneri teret u društvu. Nemojte da postojimo samo ako nas mediji otkriju. Trudimo se da mladima objasnimo i pokažemo šta smo sve mi stvorili da bi oni danas imali škole, puteve, fakultete, ne dozvolimo da nas mrze jer mi imamo penzije, a oni nemaju posao. Nađimo zajednička interesovanja gde se zaboravlja na starosne barijere, stvari koje isto volimo kao što su koncerti ili utakmice, gde možemo zajedno da navijamo.

Naše pravo, i potreba, je da pratimo tehnološki napredak da bi smo mogli da koristimo neke javne usluge (banka, pošta, onlajn usluge) pa iskoristimo mlade da nas upute i nauče kao što smo mi njih učili da hodaju, pišu, čitaju. Moramo i pametne telefone da prihvatimo, ali i da pomognemo onima koji imaju teškoće sa vidom, sluhom ili hodom u javnim servisima i da tražimo svaku pomoć koja može da se pruži od nadležnih. Tu se primećuje pomak u našem društvu, ali će potrebe biti veće sa povećanjem broja starijih a samim tim i hendikepiranih.

Naš Kutak je nedavno radio jednu anketu za Help Age International o starijima, samima i invalidnim ljudima. Ja sam razgovarala sa čovekom koji skoro upšte ne vidi, izlazi sa psom ispred zgrade i sedi na klupi. Jedno od pitanja je bilo da li ima uvid u svoja primanja. Naravno da nema, ćerka podiže penziju, on ne vidi izveštaj. Pitala sam se koliko je ljudi u toj situaciji, a znam slučajeve gde ovlašćeno lice podiže kredit, uzima čekove, pravi dugove, pa i hipoteku stavi, a roditelj pojma nema. Posebna su priča Ugovori o doživotnom izdržavanju, gde su moguće razne vrste zloupotrebe i iskorišćavanja, pa bi bilo dobro da stariji imaju mogućnost besplatnog ili pristupačnog pravnog saveta.

Vlada takođe treba da poboljša pristup javnim uslugama za starije i u gradskim, a naročito u ruralnim područjima, gde još može da bude i osoba sa ograničenom pokretljivošću ili drugim hendikepom, daleko od komšija koji su nekad jedina pomoć. Neophodne će biti i ustanove za duži tretman, negu i smeštaj, palijativnu negu kod hroničnih ili terminalnih stanja i geronto domaćice.

Najnoviji trendovi rasta populacije starijih ukazuju da će se svaka zemlja suočiti sa potrebama za reformama u predstojećim dekadama da bi starije osobe mogle aktivno da učestvuju u ekonomskom, društvenom, kulturnom i političkom životu svojih zajednica. Pri tom će svaka vlada morati da omogući ostvarivanje prava i dobrobit starijih ljudi zadržavajući fiskalnu solventnost sistema penzionog i zdravstvenog osiguranja.

A možda najvažnije i na prvom mestu: šta starom čoveku treba? Ne samo smeštaj, udoban krevet i tanjir toplog jela, već prijateljska ruka, topla reč, osmeh i uho da se sasluša osoba koju retko ko želi da čuje. Jer čovek je biće koje poseduje osećanja i moć govora. I treba mu komunikacija. Svako od nas, čak i ako ne može da govori, priča jednu priču. Treba da je čujemo, možda nešto i naučimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *