Излет у Београд

„Ко дома не седи и не хаје труда, тај по свету види и научи свих чуда“.

Научна истраживања показују да путовања веома успешно лече свакодневни стрес и напетост, да опуштају и смирују човека. Ваздух, кретање и друштво увек су били и остали најбољи лекови. Ко само један дан посвети путовању – два дана себи продужи живот. Такво једно  путовање je доживела и Милијана Недељковић из села Влакча а идеја je покренута још у јуну месецу. Наиме, канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (UNOPS), Популациони фонд Уједињених нација и Црвени крст Србије који заједнички спроводе програм „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“ уз подршку Европске уније, организовали су у јуну сесију о здравом старењу у Спортском клубу „Вашариште“. Програм који је организован на отвореном имао је за циљ промоцију концепта активног старења и подршку инклузији старије популације. Том приликом је отворена изложба фотографија програма дигиталне писмености и проглашени су аутори најбољих фотографија. Идеја је била да се најстаријим суграђанима на сеоском подручју у циљу боље инклузије помогне да науче да користе мобилне телефоне. Они су исказали неизмерну срећу и захвалност зато што су савладали нову вештину па су и сами фотографисали неке пределе, људе, догађаје из чега је настала изложба. Изабрана је најбоља фотографија Милијане Недељковић а награда је једнодневни излет у Београд. Заједно у друштву сарадника и волонтера Црвеног крста Крагујевац, Милијана је поделила са нама најлепше утиске са кратког путовања. Први пут је била у Народном позоришту, у њиховом музеју костима и накита јединствених балетских, драмских и оперских звезда. Прошетала је Кнез Михајловом улицом до Саборне цркве, дивила се споменику Стефану Немањи на Савском тргу а уз топли чај у спомен соби Црвеног крста Србије, чула причу о згради која је саграђена 1879. године на земљишту које је Црвеном крсту поклонила краљица Наталија. Сва путовања чине човека паметнијим и бољим, проширују његове видике, оплемењују га. Путовања човеку служе да се ускладе машта и стварност, да не замишља ствари онакве какве би могле бити, већ да их види онакве какве оне заправо јесу.