14 феб

Даљина не може да нас развоји, људи нас спајају

У циљу неговања сећања на живот и дело Др Елизабет Рос у Србији и њених сарадница, Црвени крст Крагујевац и Град Крагујевац су 14. фебруара, обележили 104. годишњицу њене смрти. Традиционално је церемонија започета пријемом који је приредио председник Скупштине града, г-дин Мирослав Петрашиновић за: Њ.Е. господина Дениса Кифа, амбасадора Велике Британије у Србији и његову супругу,  Њ.Е. госпођу Рут Стјуарт, амбасадорку Аустралије, господина Франсоа Лаверту, отправника послова Амбасаде Канаде, представника Међународног комитета Црвеног крста госпођу Сању Иваниш, генералног секретара Црвеног крста Србије господина Љубомира Миладиновића и сарадницу Сашу Аврам, представнике Црвеног крста Крагујевац, Војске Србије, Универзитета и Крагујевцу, породицу Вуковић и и друге поштоваоце сећања на др Рос.

 На пријему се домаћинима и гостима, обратио и генерални секретар Црвеног крста Србије, господин Љубомир Миладиновић, речима:
„Ваше екселенције, уважени државни секретару, представници Војске Србије, локалне самоуправе, Црвеног крста Крагујевца и волонтери Црвеног крста, представници Српског лекарског друштва, породица Вуковић, медији, даме и господо, протокол налаже да се обратимо свима који су ту, али на овај пут протокол говори и о томе са коликом пажњом и са коликим осећањем смо данас овде сви заједно и мислим да је то јако важно.

Када нам понестану речи после 104 године комеморативног обележавања оваквог догађаја, увек се можемо сетити оних слика и доказа о несебичном херојству ових жена које су се посветиле људима наше земље, људима који су патили и људима којима су у тој патњи оне биле једина нада.

Црвени крст својим доприносом све ове године, заједно са грађанима Крагујевца, заједно са грађанима Србије, настоји и успева да ови догађаји не буду заборављени, и то ће свакако и даље радити. За Црвени крст месец фебруар је и месец радости и месец туге, са једне стране – 6. фебруара је настао Црвени крст у Србији 1876. године, као једно од првих 15 националних друштава у свету, а 14. смо овде, једним тужним поводом, али поводом који нам ствара понос и због кога смо овде окупљени данас.
Као што је речено, сутра је наш државни празник, а Црвени крст је пре три године добио своје највише одликовање – Сретењски орден, од председника Републике, господина Николића и веома смо поносни на то. Дакле, имамо пуно снаге, да заједно са нашим волонтерима, да заједно са свим нашим грађанима, одржимо ову традицију, одржимо сећање и да будемо поносни на њу што стварамо везе са људима који су далеко од нас.

И на самом крају, дозволите, данас међу нама, стицањем околности није госпођа Луиз Милер, али мислим да јесте место и време да кажемо, да јој се захвалимо на свему што је учинила и што чини да се овај догађај не заборави. Она је синоћ организовала свој приватни догађај, окупила људе и то је доказ  да даљина не може да нас раздвоји, да нас људи спајају.“

Опело је на Варошком гробљу служио је Епископ шумадијски господин Јован, а по полагању венаца, присутнима су се обратили: др Гордана Дамњановић, члан Градског већа, Њ.Е. господин Денис Киф, амбасадор Велике Британије, др Ранко Голијанин, представник Српског лекарског друштва и Јована Ранковић и Наташа Накаламић, у име Омладине Црвеног крста која носи име „Др Елизабет Рос“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *