Психолошка подршка

„Помозите својој деци да преброде невоље након инцидента са ватреним оружјем“

Као родитељу, можда вам је тешко да разговарате са својом децом о инциденту са ватреним оружјем који се десио у вашем крају, школи или негде другде. Важно је да запамтите да деца од својих родитеља  очекују да их заштите и обезбеде им осећај сигурности. Ово је тачно без обзира на узраст вашег детета, било да су малишани, адолесценти или чак младе одрасле особе.

Ево неких савета за помоћ деци како би лакше пребродила искушења:

• Започните разговор. Дајте им до знања да сте заинтересовани за њих и да желите да знате како се носе са информацијама.
• Одаберите време када је највероватније да ће разговарати са вама: на пример када се возе у колима, пре вечере или пре спавања.
• Слушајте њихова размишљања и објашњења њихових гледишта. Не прекидајте их – дозволите им да изразе своје идеје и оно како они разумеју догађаје пре него што одговорите.
• Слушајте дезинформације или погрешне перцепције и благо их исправите. Изразите своје мишљење тако да осете да не желите да их повредите. Признајте да је у реду не слагати се у свему.
• Подстичите размишљање о безбедности и сигурности. Ако имате те информације, поделите са њима шта школа и заједница раде на унапређењу безбедности. Подсетите их да сте ту за њих, спремни да им пружите сигурност, удобност и подршку.

Нека осећају да је дом безбедно место. Деца, без обзира на године, често сматрају дом за сигурно уточиште када свет око њих почне да их оптерећује. У временима кризе, важно да ваша деца знају да када се врате кући тамо ће имати осећај сигурности. Помозите да то буде место где ваша деца проналазе мир или удобност која им је потребна. Размислите о планирању заједничког времена у којој сви учествују у омиљеној породичној активности.

Обратите пажњу на знакове стреса, страха или анксиозности. Након трауматичног догађаја, типично је за децу (и одрасле) да искусе широк спектар емоција, укључујући страх, шок, бес, тугу и анксиозност. Понашање ваше деце може се променити због њихове реакције на догађај. Могу имати проблема са спавањем, потешкоће са концентрацијом на школске обавезе или кућне обавезе, промене у апетиту и промене расположења. Ово је нормално за све и требало би да почне да нестаје за четири до шест недеља, ако се не догоди ниједан други трауматски догађај. Подстакните своју децу да своја осећања пренесу речима причајући о њима или водећи дневник. Некој деци може бити од помоћи да изразе своја осећања кроз уметност, као што су цртање/сликање слика, причање прича итд.

Правите паузе када су вести у питању. Ваша дете ће можда желети да буде информисано путем прикупљања података о догађају са интернета, телевизије или новина. Важно је ограничити количину времена проведеног гледајући вести или коришћење мрежа јер стална изложеност може заправо повећати њихову анксиозност и страхове. Такође, разговарајте са дететом о ономе што је видело или прочитало.

Обратите пажњу на разговоре међу одраслима. Имајте на уму да ваше дете можда слуша ваше разговоре. Ако нешто не буду разумели, „попуниће празнине“, што може повећати анксиозност.

Будите присутни. Обавезно редовно “пратите” своје дете док посматрате његово суочавање са проблемима и стресом. Одвојите додатно време, обратите пажњу, будите стрпљиви (важан је и додатни загрљај).

Водите рачуна о себи. Водите рачуна о себи да бисте могли да бринете о свом детету или својој деци. Будите им пример како да се носе са трауматским догађајима. Покушајте да се држите редовног распореда за активности као што су породични оброци или заједничке активности ван куће како би се повратио осећај сигурности и нормалности. Немојте планирати превише активности како се не би срушили од исцрпљености; правите паузе. Правилна исхрана и довољно сна су од суштинског значаја за све – укључујући и оне који брину о деци! Не заборавите да је важно правити паузе у праћењу вести о кризи или догађају; дозволите себи време у коме ћете се бавити активностима у којима уживате.

Помоћ је доступна. Ови савети и стратегије могу вам помоћи да своје дете водите кроз тренутну кризу. Ако се ви или ваша деца осећате спутано или преоптерећено, паралисани стресом размислите о разговору са неким ко би могао да вам помогне. Стручњаци из области менталног здравља, као што су психолози и психијатри, могу помоћи вама и вашој деци у развоју одговарајуће стратегије за превазилажење. Важно је да добијете стручну помоћ ако осећате да ви или ваша деца нисте у стању да функционишете или обављате основне активности свакодневног живота у било ком тренутку.

Извор: Америчко друштво психолога

Бројеви телефона за подршку

Клиника “ Лаза Лазаревић” 0800/309309

Институт за ментално здравље: 063/7298260 за младе и родитеље деце до 18 година и 063/1751150 за особе старије од 18 година

Друштво психолога Србије: psiholoskapodrskadps@gmail.com