Програм “Истраживање хуманитарног права”

  • МХП
  • МХП 2
  • Коментар
  • МХП 3
  • Коментар 2
  • Коментар 3
  • Изјава ЕУ
  • Коментар 4

Међународно хуманитарно право је део међународног јавног права и представља систем правних правила која се примењују у оружаном сукобу и поводом оружаног сукоба, односно правилима међународног хуманитарног права се уређују односи између страна које су у оружаном сукобу и односи између тих страна и неутралних држава; оних које у оружаном сукобу не учествују.

Међународно хуманитарно право садржи правила која су намењена да се заштите жртве рата и да се спрече сувишне патње и разарања.

Поред термина међународно хуманитарно право, често се користе и термини међународно ратно право или међународно право оружаних сукоба. Реч је о истом систему правних правила – оном који се примењује у оружаном сукобу.

Међународно хуманитарно право има порекло у различитим културама и религијама, широм света. Иста или слична правила јављала су се  у различитим цивилизацијама.

Међународно хуманитарно право је универзално. Оно није ни европско, ни азијско ни америчко, није ни хришћанско, ни исламско ни јудејско.

Међународно хуманитарно право припада свим светским културама и религијама.

Теме су привлачне, садржај веома занимљив са сликовитим материјалом, филмовима и текстовима. До тада нисам знао да постоје међународно регулисана правила понашања у оружаним сукобима и санкције за њихово евентуално непоштовање. Схватио сам из ових предавања да и рат има неке своје норме и правила којих се треба придржавати… У уџбеницима, литератури, у медијима рат никада није тако представљен. Увек се говори о жртвама, о њиховом броју, нападачима, а о правима не.. На тај начин схватио сам да чак и у рату… треба да будемо хумани.

Далибор Матејевић, ученик, IV разред гимназије, Неготин

Међународно хуманитарно право се развијало у два паралелна правца. Са једне стране развијала су се правила која су се односила на заштиту одређених лица у оружаном сукобу (рањеника, болесника, цивила, ратних заробљеника). Та правила се односе на заштиту лица која не учествују или су престала да учествују у операцијама и примењују се у оружаном сукобу и непосредно после њега. Углавном су правни извори који су били посвећени овој заштити усвајани у Женеви, па је отуда за целу групу тих правила настао и посебан назив Женевско право. Имајући у виду посебну улогу Црвеног крста у развоју тих правила, неки аутори су склони да ова правила називају и правом Црвеног крста.

 Упоредо са тим развијала су се и правила која су се односила на забрањене начине и средства ратовања, као и на заштиту одређених објеката у рату. Ова група правила се, углавном, односи на борце и примењује се у току оружаног сукоба. Она су, махом, усвајана у Хагу и отуда за њих назив Хашко право.

Програм ИХП је један од програма за које кажемо да су веома добро структурисани и осмишљени. Програм обилује детаљно разрађеним радионицама и разноврсним материјалима за рад, методама рада. Обилује великим спектром тема и садржајима који су универзални и зато увек и свугде применљиви.

                                                                                     Мелита Ранђеловић, педагог, ИХП тренер

За успех обуке мислим да је веома позитиван постепен прелаз са прве теме, одн. хуманитарне перспективе из свакодневног живота (нпр. храбри продавац), ка оним темама које су много више везане за саме оружане сукобе. Такође веома је позитивно то што је начин рада заснован на ангажовању самих учесника, а не по принципу класичних предавања. Ово је најбољи начин да се разуме, па и објасни комплексност хуманитарног права у целини. Теме су конципиране тако да се учесници у потпуности ангажују у дискусији, уче се да користе аргументе и избегавају предрасуде.

Јована Кузмановић, студенткиња, Факултет политичких наука

Заједничка изјава ЕУ из 2003. године: „Дубоко забринута због штетног и распрострањеног утицаја оружаних сукоба на цивиле и њихових дугорочних последица на одрживи и дуготрајан мир, безбедност и развој, као и због све чешћих случајева кршења МХП, што, између осталог указује на недовољно познавање и поштовање међународних хуманитарних принципа и стандарда, Европска Унија ће се залагати за подизање свести у широј јавности о важности МХП. „

„Европска Унија ће тежити постизању овог циља кроз широк спектар принципа и мера на националном и међународном нивоу, укључујући:

  • иницијативе које имају за циљ бољу комуникацију и више информација у јавности о МХП као и веће ангажовање јавности на поштовању принципа МХП;

иницијативе које имају за циљ боље разумевање и уважавање принципа МХП, нарочито међу младим људима, укључујући промовисање одговарајућих образовних материјала, као што је МКЦК програм “Истраживање хуманитарног права” .“

2005. године, као волонтер ЦК Параћин, на позив секретара, одлазим на четвородневни семинар ИХП-а који се одржавао у Параћину и био је намењен просветним радницима као и стручним сарадницима Црвеног крста…… Сам назив програма деловао је помало застрашујуће и скоро да је обећавао све оно што мене тешко може да заинтересује, а то су правни термини, закони, законитости и њихова истраживања… Сувопарно, тешко и апсолутно незанимљиво. После првих неколико радионица потпуно се подигао вео заблуде који сам имала о програму (опет само на основу назива), а четири дана истраживања по теми је било право задовољство, изазов, могла сам да питам, да дискутујем, да негодујем… Упоредити први и последњи дан едукације је тек право задовољство. Ако решите да себе пријатно изненадите, ово је одличан програм. Осим што се пролази кроз фантастичне приче, можете сигурно подићи своје самопоуздање и веру да на једноставан начин можете стећи сазнања о темама које вам могу бити потпуно застрашујуће, на први поглед.

Тешко ми је да издвојим шта ме је то посебно интересовало, али ћу истаћи области и делове из едукације који су ме увек изненађивали. Морам истаћи први део, сусрет са причама из стварног живота, реакције на ове приче и ликове, посебно када се учесници ставе у улогу актера или посматрача те су пуни емоција, неверице да се тако нешто дешава, неверовања да ситуација није увек решива у позитивном смислу… Свака радионица у којој је учесник могао преузети улогу ликова (заробљеник, али и онај који је заробљавао, војно лице које мора донети важне одлуке поштујући правила хуманитарног права, разликовање цивилног од војног циља…) је емитовала суштину пројекта, и водила ка озбиљном истраживању и веровању о потреби постојања хуманитарног права.

Моја велика жеља је да се бавим дифузијом у области програма ИХП, да се надаље усавршавам и размењујем искуства са осталим тренерима. Циљ је да што више младих људи прође кроз овај програм јер ми и лично искуство говори да овај програм мења човека у једног бољег, већег, човекољупца.

ИХП је код мене најпре изазвао потребу да озбиљно посветим своје време Црвеном крсту и људима којима би нека моја знања и вештине биле корисне. Осећај да свако може да нађе своје место и буде користан заједници и околини је прави подстрек за креативност и ангажовање младих људи.

Александра Атанасковић, наставник разредне наставе, ИХП тренер и координатор за инклузију, ЦК Параћин

Истраживање хуманитарног права (ИХП), представља међународни образовни програм за младе узраста од 13 до 18 година. Програм је дизајниран од стране Међународног комитета Црвеног крста у сарадњи са Центром за развој образовања и реализује се у преко 100 земаља широм света.

Основи образовни програм Истраживање хуманитарног права нуди 32 часа активности које упознају младе са основним правилима и принципима међународног хуманитарног права (МХП). Материјали који се користе у раду, а који је засновани на историјским ситуацијама и савременим догађајима, приказује на који начин МХП штити живот и људско достојанство током оружаног сукоба и утиче на смањење и превенцију патње и разарања као последица рата.

Млади истражују међународно хуманитарно право кроз сагледавање етичких и хуманитарних питања која проистичу из оружаног сукоба, концепта који се тичу поштовања и заштите људског живота и достојанства и њихове примене у стварним ситуацијама сукоба и насиља и односа између екстремних ситуација рата и других облика насиља. Програм ИХП има за циљ да подигне свест младих у вези са потребом за постојањем хуманитарних норми, да унапреди њихово разумевање различитих перспектива И допринесе повећању интересовања и одговорном укључивању у догађаје на локалном и међународном нивоу.

Програм ИХП доприноси позитивним променама у понашању, које се развијају из идеје поштовања живота и људског достојанства, грађанске одговорности и солидарности. Имајући ово у виду, програм ИХП може бити укључен у широк спектар различитих предмета у оквиру образовног система, а посебно дела који се односи на грађанско образовање.

Садржаји програма ИХП су повезани са академским предметима који се изучавају у оквиру друштвених наука као што су наука о грађанским правима и дужностима, филозофија, историја, право и књижевност. Методе својствене овом програму утичу на развијање и унапређење важних академских и животних вештина као што су комуникација, учтиво неслагање, аргументовање, истраживање, решавање проблема, критичко размишљање и сл.

Рад на развоју програма ИХП започео је 1999. године успостављањем мреже двадесетак центара у различитим деловима света који су имали задатак да процене интересовање и формирају неформалне међународне експертске групе. Групе су чинили представници образовних власти, националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, специјализованих организација, као и независни стручњаци за образовање. Истраживање које је спроведено у 35 фокусних група са учешћем од преко 600 младих, значајно је допринело процесу развоја програма ИХП и обезбедило информације о специфичностима локалних образовних садржаја.

Црвени крст Србије реализује програм ИХП од 2003. године у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Међународним комитетом Црвеног крста и данским Црвеним крстом.

Програм се реализује кроз мрежу организација Црвеног крста Србије чије су активности усмерене на рад са младима и кроз акредитовани програм обука за наставнике друштвених наука које реализује седиште Црвеног крста Србије уз подршку организација Црвеног крста у градовима и општинама и едукованих тренера програма ИХП.

Поред основног образовног пакета програма ИХП у трајању од 32 часа, сачињене су и краће верзије програма које су допринеле његовом лакшем уклапању у различите садржаје образовних система и различите формате активности са младима. Дизајниран је кратки програм ИХП у трајању од 9 часова намењен за укључивање у образовни систем у Србији и мини ИХП у трајању од 5 часова намењен упознавању волонтера Црвеног крста са програмом ИХП.

Од 2003. до данас укупно 99 организација Црвеног крста у градовима и општинама учествовало је у реализацији програма ИХП, а преко 700 волонтера и стручних сарадника је едуковано за реализацију радионица са младима. Преко 12000 младих је учествовало у програму и формирана је група од 34 тренера Црвеног крста Србије за реализацију радионица са наставницима Грађанског васпитања. Од акредитације програма до данас 730 наставника друштвених наука је похађало семинаре.

Као што и назив програма Истраживање хуманитарног права, сугерише, истраживање је основни педагошки приступ овог програма. Наставник/едукатор заједно са ученицима истражује теме, али истовремено он је и извор информација и ментор показујући им на који начин питања могу бити уоквирена и информације састављене. За разлику од традиционалних метода учења о рату, у програму ИХП није циљ да се овлада свим чињеницама нити да се меморишу сви историјси датуми. Уместо тога, програм истиче значај поштовања и заштите живота и људског достојанства у оружаном сукобу и осталим ситуацијама насиља. Ученици разматрају етичка питања која доприносе разматрању сопствених вредности, традиције очекивања и идеје да за свако питање постоји један тачан одговор

Са тим у вези програм ИХП доприноси развоју и унапређењу важних вештина:

Комуникација и критичко размишљање
Ученици унапређују своје комуникацијске вештине тако што слушају друге, читају, пишу, дискутују, учествују у дебатам и раду у малим групама. Они изоштравају своје вештине у анализи и истраживању кроз интерпретацију, идентификовање последица, решавање проблема и анализу дилема.

Вештине критичког размишљања се могу шире дефинисати као способност да се размишља креативно, сумња, доносе одлуке, решавају проблеми, визуелизује, аргументује, анализира, интерпретира и да се зна како се учи. Програм ИХП користи различите наставне методе за које је доказано да промовичу критичко размишљање укључујући:
• Захтевање образложење идеја и испитивање стратегија закључивања;
• Суочавање ученика са алтернативама и провокативним питањима;
• Постављање отворених питања;
• Захтевање да током дискусије ученици буду одговорни.

Животне вештине
Програм ИХП директно утиче на социјалне/интерперсоналне и когнитивне вештине. Ове вештине су даље оснажене као последиц предмета изучавања и на начин на који се учење спроводи. Резултат је да програм ИХП помаже ученицима да направе праве изборе у својој будућности, изборе који могу да спрече насиље и понашање високог ризика. Иако програм ИХП није сам по себи програм орјентисан искључиво на животне вештине, његов садржај као и методе учења су у складу са приступом за развој животних вештина.

Основни образовни пакет програма Истраживање хуманитарног права садржи пет модула и укупно траје 32 часа. Сваки модул има централну тему и садржи неколико истраживања или лекција. Свако истраживање представља план лекције, који одређује време потребно да се садржај лекције представи, различите активности за ученике, ресурси који су стављени на располагање наставнику и начини процене наученог. Једно истраживање може да садржи између једног до три школска часа у трајању од 45 минута. Основна идеја програма ИХП је да истражи концепте који су у вези са искуством оружаног сукоба.

Структура основниог образовног пакета програма Истраживање хуманитарног права:

УВОДНО ИСТРАЖИВАЊЕ
• Уводно истраживање: Слике и запажања
МОДУЛ 1: ХУМАНИТАРНА ПЕРСПЕКТИВА
• Истраживање 1А: Шта посматрачи могу да учине?
• Истраживање 1Б: Разматрање хуманитарних поступака
• Истраживање 1Ц: Дилема посматрача
МОДУЛ 2: ОГРАНИЧЕЊА У ОРУЖАНОМ СУКОБУ
• Истраживање 2А: Ограничавање разарања
• Истраживање 2Б: Кодекси током времена
• Истраживање 2Ц: Деца војници као предмент пажње
• Истраживање 2Д: Противпешадијске мине као предмет пажње
МОДУЛ 3: ПРАВО НА ДЕЛУ
• Истраживање 3А: Откривање кршења
• Истраживање 3Б: Из перспективе борца
• Истраживање 3Ц: Ко је одговоран?
• Истраживање 3Д: Студија случаја Ми Лај
МОДУЛ 4: ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ПРАВДЕ
• Истраживање 4А: Разлози за правду
• Истраживање 4Б: Развој међународних трибунала
МОДУЛ 5: ОДГОВОР НА ПОСЛЕДИЦЕ СУКОБА
• Истраживање 5А: Потребе које су последица ратних разарања
• Истраживање 5Б: Усмеравање пажње на заштиту затвореника
• Истраживање 5Ц: Етика хуманитарне акције
ЗАВРШНО ИСТРАЖИВАЊЕ
• Завршно истраживање: Куда даље?

Образовни пакет програма Истраживање хуманитарног права у трајању 9 школских часова је у Србији прилагођен за укључивање у образовни систем. Теме су дефинисане тако да пруже наставницима предлоге за планирање и извођење ИХП часова.

Током рада на овим садржајима, наставници могу да се користе и следећим материјалима:
• Водич кроз међународно хуманитарно право
• Сусрет са јакиме моцијама – водич за примену програма Истраживања хуманитарног права
• Видео прилози уз програм Истраживање хуманитарног права
• Видео прилози Примери чојства
• Методолошки водич
• Одговори на питања о међународном хуманитарном праву

Образовни пакет у трајању од 9 школских часова је сачињен уз коришћење основног пакета развијеног од стране Међународног комитета Црвеног крста, у сарадњи са Центром за развој образовања, а по упутствима Министарства просвете Републике Србије. Материјале је за примену у нашој земљи адаптирала чланице Групе МОСТ уз подршку Факултета политичких наука, Универзитета у Београду, делегације МКЦК у Београду, Црвеног крста Србије. Теме 9 часовног образовног пакета програма ИХП су следеће:

1. Уводно истраживање
2. Улога појединца – шта посматрач може да учини да би заштитио живот и људско достојанство
3. Хуманитарни поступак – сложеност, дилема, социјални притисак
4. Основе међународног хуманитарног права и однос хуманитарног права и људских права
5. Кодекси током светске историје и примери из историје Србије
6. Одговорност за поштовање међународног хуманитарног права
7. Разлози за суочавање са кршењима МХП-а и начини на које се према кршењима може односити
8. Судови за ратне злочине
9. Етика хуманитарне акције
o ОПЦИОНО: Деца војници

Образовни пакет МИНИ ИХП има за циљ да истражи принципе и основна правила међународног хуманитарног права и састоји се од 5 узастопних активности (радионица), у трајању од 45 мин, а које су дизајниране на начин да могу да се спроводе у фомалном и у неформални образовању младих као и осталих заинтересованих група. МИНИ ИХП се може користити у виду полудневне радионице или може да се реализује као засебних 5 сесија. Овај материјал који је развијен од стране Међународног комитета Црвеног крста је краћа, модофикована верзија програма Истраживања хуманитарног права. Током процеса развоја, овај материјал је тестиран са 500 младих из више од 20 земаља. Србија је била једна од земаља у којој је овај кратак програм тестиран.

Теме МИНИ ИХП образовног пакета су следеће:
• Радионица 1: Хуманитарна перспектива
• Радионица 2: Основна правила међународног хуманитарног права
• Радионица 3: Право у акцији
• Радионица 4: Кршења међународног хуманитарног права
• Радионица 5: Суочавање са кршењима МХП-а

Зашто је важно учити ИХП
Различите форме насиља, укључујући и оружане сукобе, веома су изражене у савременом свету и практично свим друштвима, директно погађајући младе људе. Млади људи су константно изложени како медијском покривању насиља тако и производима за „забаву“ у којима је присутно насиље. Постојање и поштовање правила у ситуацијама насиља било је присутно у свим друштвима и свим временима – спознаја о њима помаже разумевању регулаторних механизама потребних за суживот са групама другачијим од сопствене. У пост-конфликтним друштвима и у временима друштвене обнове истраживање ових норми и принципа има смирујући и помирујући ефекат. Све земље света обавезане су на поштовање основних норми хуманитарног права као и на информисање својим грађана о њима – тиме је упознавање са њима део образовања савременог грађанина.

Истраживање хуманитарног права је развијеном под претпоставком да је образовање у вези са међународним хуманитарним правом релевантно, значајно, и корисно за младе у свим друштвима. Садржај је важан и правовремен свугде у свету – без обзира на искуство одређене земље у оружаном сукобу или другим ситуацијама насиља, и томе у прилог иде неколико разлога:
• Различите форме насиља, укључујући и оружане сукобе, веома су изражене у савременом свету и практично свим друштвима, директно погађајући младе људе;
• Млади људи су константно изложени како медијском покривању насиља тако и производима за„забаву“ у којима је присутно насиље;
• Постојање и поштовање правила у ситуацијама насиља било је присутно у свимдруштвима и свим временима – спознаја о њима помаже разумевању регулаторних механизама потребних за суживот са групама другачијим од сопствене;
• У пост-конфликтним друштвима и у временима друштвене обнове истраживање ових норми и принципа има смирујући и помирујући ефекат;
• Све земље света обавезане су на поштовање основних норми хуманитарног права као и на информисање својим грађана о њима – тиме је упознавање са њима део образовања савременог грађанина;

Истраживање хуманитарног права настоји да помогне младима да прихвате принципе хуманости у њиховом свакодневном животу.
Нарочито ИХП доприноси да млади:
• разумеју неопходност поштовања живота и људског достојанства;
• разумеју хуманитарна питања као и различите аспекте МХП и комплексности његове примене;
• покажу интересовање за тренутна међународна дешавања и хуманитарне акције и да их анализирају користећи знања која су стекли;
• изграде капацитете да сагледавају конфликете из хуманитарне перспективе.

Генерално, програм ИХП доприноси развоју социјалне свести и утиче на развој грађанске одговорности код младих. ИХП истиче важност заштите живота и људског достојанства током оружаног сукоба, али и у свим другим околностима. Према томе, ИХП доприноси грађанском образовању на свим нивоима: локалном, националном, глобалном. Програм је транс-националан и обухвата политички, друштвени, верски и културни контекст, а истовремено може бити прилагођен различитим образовним системима. Може се користити у било ком политичком контексту и образовном систему, а његов флексибилни оквир дозвољава да се лако интегришу сви у будућности додати садржаји МХП.

Програм Истраживање хуманитарног права у Србији
Црвени крст Србије је започео са реализацијом прогрма Истраживање хуманитарног права 2003. године уз подршку Данског Црвеног крста.

До данас развијено је више форми програма које су намењене различитим групама. Са једне стране развијени су програми намењени укључивању у образовни систем, а са друге они који могу бити коришћени кроз неформалне едукације у оквиру националних друштава Црвеног крста/Црвеног полумесеца, а у складу са мандатом Црвеног крста/Црвеног полумесеца да шири знање о међународном хуманитарном праву.

Прогам Истраживање хуманитарног права Црвени крст Србије спроводи од 2003. године као ван-школску активност Црвеног крста, кроз мрежу локалних организација. Од 2003. до 2014. године укупно 767 просветна радника – волонтера Црвеног крста као и 13483 младих узраста од 16 до 18 година је учествовало на едукацијама из овог програма. Током периода реализације програма Црвени крст Србије је формирао тим едукатора просветних радника односно реализатора програма за наставнике.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је од почетка примене програма у Србији био укључен у његову реализацију. На основу инструкција министарства програм је адаптиран за контекст Републике Србије.

У периоду 2003. до 2006. године Министарство просвете је тестирало програм у 16 средњих школа у Београду као и у етнички мешовитим срединама у Србији. Након тестирања Центар за евалуацију у образовању института за психологију Филозофског факултета је процењивао да ли програм утиче на промену ставова и понашања код ученика након активног учешћа на радионицама и главни закључци су следећи:
• ’’Након учешћа у програму ученици су показали значајно виши ниво просоцијалног понашања, што указује на њихову већу осетљивост за проблеме коју су уско повезани са хуманитарним правом;
• Програм Истраживање хуманитарног права је резултирао повећањем степена социјалне одговорности односно повећањем спремности да се ангажују у ситуацијам, а у којима је угрожен психички или физички интегритет неке особе.’’

Током 2006. године Министарство просвете је упутило препоруку Заводу за унапређење образовања и васпитања да се садржаји програма ИХП укључе у програм предмета Грађанско васпитање у средњим школама.
Током 2007. године Завод за унапређење образовања и васпитања заједно са Министарством просвете формирао је радну групу на којој су дате препоруке да се Истраживање хуманитарног права угради у садржаје Грађанског васпитања, што је у процесу имплементације.

Као резултат дугогодишњег рада на програму ИХП крајем 2008. године Министарство просвете и науке Републике Србије, Међународни комитет Црвеног крста и Црвени крст Србије, су потписали Споразум о сарадњи са главним циљем да се садржаји програма ИХП интегришу у план и програм предмета Грађанско васпитање за другу годину средњих школа.

Од 2009. године кратки програм Истраживање хуманитарног права за обуку наставника друштвених наука је акредитован од стране Завода за унапређење образовања и васпитања за школску 2009./2010. и од тада сваке године за редом.

У периоду 2008.- 2010. уз финансијску подршку Међународног комитета Црвеног крста и у сарадњи са Министарством просвете Републике Србије, а у складу са програмом акредитованим за школску 2009/2010 и 2010/2011 годину, Министарство просвете и науке и Црвени крст Србије су организовали 30 семинара не којима је учествовало укупно 450 просветних радника од којих је 351 стекао услов за добијање уверења о стручном усавршавању, а уз подршку мисије ОЕБСа у Србији додатних 68 наставника грађанског васпитања је едуковано током 2013. године.

Било да су у питању владе, организације, или појединци, сви ми можемо дати важан допринос примени међународног хуманитарног права, знати је почетак.

Координатори програма у Црвеном крсту Србије
Ивана Зубовић
Сања Дрезгић Остојић