Добродушност пре свега

„Волонтирала сам и на другим местима, била сам по свету, видела и друге организације, али овакво семе љубави и чистоће нисам видела, да неко из чисте љубави некоме помогне. Мени је ово храна за душу, баш овако, најискреније”, казала је девојка која је дошла у Црвени крст Крагујевац као страни студент да помогне. Не може се потпуно схватити нечија ситуација док се не прође кроз то. Понекада се чује да свако треба сам о себи да се брине, да свако има две руке и ноге и да је сам крив за ситуацију у којој се налази. Људи знају да кажу како неко од корисника кухиње изгледа добро, или је лепо обучен, како је сређена или слично, а не знају да су ту робу на себи добили од нас, заправо, од донација и да је то значајно за њихово самопоуздање. Поједини су некада једва чекали свој оброк и често га јели испред саме кухиње, у журби. Данас, по своју храну долазе са мање стида и стигме. Упознали су се међусобно, друже се и Народна кухиња је сада њих сигуран простор, а не место на које долазе погнуте главе. Не желимо да оправдамо поредак који постоји, да неко ко има нешто даје некоме ко нешто нема и онда сви настављају својим животом. У оквиру Народне кухиње се свакодневно сусрећемо и заједно смо са тим људима који дођу по храну и разумемо да и ми можемо да завршимо у том реду, боримо се против индивидуализације сиромаштва и идеје да је та особа сама одабрала да буде сиромашна, јер није. То је системски проблем и нама је важно да на то указујемо.