Активности  старијих  у  “месецу солидарности”

„Хoћу да свету кажем да се ја рачунам, да се старије особе свуда на свету рачунају и да би људи свих узраста требало да буду укључени у Циљеве одрживог развоја“ (Десмонд Туту).

Старење популације представља један од највећих успеха човечанства али истовремено и један од највећих изазова за све државе. Широм света, удео особа старијих од 60 година је у порасту, а тај пораст се наставља услед опадајућег наталитета али и повећане дуговечности. Очекивања су да удео стaријих порасте од 600 милиона у 2000. години на 2 милијарде у 2050. години. Однос према стријима је промењен и више се не односи само на задовољавање основних животних потреба. Зато је 1990. године 1.октобар проглашен Међународним даном старијих са циљем да се нагласи колико је важно прилагодити окружење у коме живимо потребама и способностима становника трећег доба. Глобални индекс старења по подацима Светске банке, Светске здравствене организације, Међународне организације рада, УНЕСКO-а и Gallupa-а показује да свет још увек није у потпуности спреман за демографске промене и да се трендови требају окренути ка стварању окружења прилагођеног потребама старијих и побољшању њиховог живота. Швајцарска је и даље најбоља земља за живот старијих особа а Србија се ове године нашла на 66. месту, главни разлог за ову позицију је висока стопа незапослености старијих радника. Добро организовани градови пружају веће могућности да буду финансијски независни, да настеве образовање и живе у окружењу у коме се осећају сигурно. Наш град улаже велике напоре да се најстријима обезбеди што достојанственија старост. Ове године  је 25. годишњица Међународнoг дана старијих а, Црвени крст Крагујевац под покровитељством Града, у оквиру деветог фестивала стваралаштва старих под слоганом «Особе 65+, рачунајте на нас», је обележио овај дан трибином која је имал за циљ, пружање информација о услугама и погодностима које старијим лицима стоје на располагању, као и о могућностима коришћења истих на територији нашег града.  Старији волонтери Црвеног крста  већ дуги низ година промовишу концепт активног старења кроз ангажовање у различитим пројектима и програмима. Број волонтера у Црвеном крсту је све већи што показује да нису пасивни чиниоци заједнице, већ као активни волонтери доприносе развоју друштва. Укључени су активности „Кутка за квалитетније старење“, програм „Помоћ телефоном“, Вишкови хране, формирали су групу за сампомоћ и активно учествују у свакој акцији „Селу у походе“. Још једна у низу акција „Корпа доброте“ је успешно реализована 26. септембра захваљујући ентузијазму најстаријих волонтер.  Од прикупљених артикла су формирали пакете и однели најугроженијим старим лицама на селу. Све ове активности имају за циљ унапређење квалитета живота и задовољење различитих потреба старијих особа у Крагујевцу и обезбеђење предуслова да живе што је могуће испуњенијим животом и што дуже у сопственим домовима.

Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација. Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштв апрема старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари ,,повлаче” већ стога што се друштво удаљава од њих. Најчешћи стереотипи се односе на:

Стереотип 1: Стари људи су они „чије време је прошло”

Стереотип 2: Старији људи су беспомоћни

Стереотип 3: Стари људи ће постати сенилни

Стереотип 4: Старије жене су мање вредне од млађих жена

Стереотип 5: Старији људи не заслужују здравствену негу

Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима. Организација Црвеног крста је један од партнера у заједници која заједно са Градом, Здравственим установама, Центром за социјални рад и организацијама цивилног друштва у јавности се бори против стереотипа, промовише услуге које су им доступне и побољшава постојеће ради кавлитетнијег живота.