Када се бришу све границе

– “Ја се зовем  Каран Куш, студент сам медицине из Индије и заједно са групом својих пријатеља који су такође инострани студенти из Африке и Азије желим да помогнем људима у Крагујевцу.”

Тако је отпочела сарадња са младим људима који нису рођени у овој земљи, али су мотивисани да покажу да хуманост нема границе. Живот у иностранству често са собом носи изазове. Међутим, постоје места на којима се осећамо као код куће од тренутка када крочимо у њих. Тако је и Каран описао нашу земљу као место које му пружа осећај као да је код куће и да је импресиониран љубазношћу људи у нашем граду.  Боравећи у нашој земљи као студент медицине, имао је прилику да упозна срдачне људе спремне да помогну људе у свакој ситуацији. То га је, каже, заувек “купило” и мотивисало да покрене своје пријатеље да учине нешто племенито. Након разговора са сарадницима у Црвеном крсту, договорено је да група студената донира пелене за одрасле, које су поклоњене породицама које имају члана са тешким здравственим проблемима. Том приликом je секретар Црвеног крста Невенка Богдановић, упознала студенте и са радом наше организације али и са радом Саветовалишта за неформалне неговатеље дементних особа. Ти храбри људи који пружају дуготрајну негу својим ближњима, свакодневно се суочавају са разним изазовима.

 Као подсетник да некада мале ствари, попут осмеха и добре воље, могу да промене нечију перцепцију о једној земљи, ова прича ће остати пример и надахнуће за неку будућу сарадњу.