Деловање у несрећама

Деловање у несрећама 1Упркос напорима да се ублаже ризици од природних догађаја и оних које изазива сам човек, можемо очекивати да ће се учесталост разноврсних несрећа повећавати како у свету, тако и код нас у том погледу, већем страдању су угроженије слабије развијене земље. Статистички подаци по врстама и учесталости природних и других несрећа на тлу наше земље, указују на велики број страдалих, повређених, избеглих и расељених лица, затим поплављених, порушених стамбених и привредних објеката, саобраћајница и друге инфра-структуре.

Деловање у несрећама 2Природне несреће и оружани сукоби су разарали материјална добра, изазивали страдања и патњу становништва, али су у исто време позитивно утицали на мотивисање волонтера за рад у организацији Црвеног крста. На основу Закона о поверавању јавних овлашћења, Црвени крст је водећа Организација надлежна за обуку најшире популације у указивању прве помоћи, неге повређених и оболелих, у мотивисању грађана за добровољно давалаштво крви и спровођење послова Службе тражења.

Пројекат Црвеног крста Србије “Припреме за деловање у несрећама” обухвата планирање употребе људских ресурса и опреме којом располаже национално друштво (и све његове јединице тј. ООЦК) у одговору на несреће и самостално или као учесник у акцијама других структура у држави који су позвани да одговоре на несреће. У несреће се сврставају:

1. Природне несреће (земљотреси, поплаве и бујице, олујни ветрови, пожари, одрони, снежне падавине и др.)
2. Саобраћајне несреће већих размера
3. Техничко-технолошке несреће (хаварије и експлозије)
4. Ратна разарања и друге кризне ситуације (у земљи, суседним земљама, миграције већих размера)

Деловање у несрећама 3За пружање адекватне помоћи жртвама несреће, неопходно је пре свега имати адекватну процену која мора да обухвати све елементе на основу којих се ангажују најоптималнији људски и материјални ресурси у што је могуће краћем времену. У зависности од карактера, размера и последица несрећа укључују се адекватни оперативни нивои за одговор на несреће који су организовани на следећи начин:

Први оперативни ниво (локални – општински ниво) треба да буде оспособљен да делује без помоћи виших нивоа у првих 4-6 сати након догађања несреће, а њихова надлежност се ограничава подручјем општине на којој су организовани.
Други оперативни ниво (окружни – регионални ниво) има задатак да подржи и помогне општинском нивоу ангажовањем људства и допунске промене у току наредна 72 сата. Надлежност је по правилу ограничена на територији округа – региона, а у случају потребе могу се ангажовати и на територији суседних региона.
Трећи оперативни ниво (републички и покрајински) подржава предходна два нивоа људством и допунском опремом у наредних месец дана, брине о организованости и функционисању националног плана. Зона одговорности је територија републике, односно покрајине и проширује се у зависности од конкретних птореба у региону.
Четврти оперативни ниво (савезни) интервенише најсавременијом опремом и људством. Врхунска обученост, опремљеност и мобилност овог нивоа омогућује ангажовање на читавој територији Републике Србије, а по потреби може понудити помоћ и другим националним друштвима.

Црвени крст Крагујевца је располаже адекватном опремом, људским и материјалним ресурсима за обављање дужности окружне јединице за деловање у несрећама.

Деловање у несрећама 4Деловање у несрећама 5Деловање у несрећама 6Деловање у несрећама 7Деловање у несрећама 8