Црвени крст Крагујевац

ИСТОРИЈАТ ЦРВЕНОГ КРСТА

Др. Владан Ђорђевић (1833-1930), главни иницијатор за оснивање Српског друштва Црвеног крста

Др. Владан Ђорђевић (1833-1930), главни иницијатор за оснивање Српског друштва Црвеног крста

Традиција од 138. годинa постојања и запаженог рада, за организацију Црвеног крста у Крагујевцу представља изузетан понос, али и обавезу да, у складу са својом мисијом, настави са реализацијом програма подршке угроженом становништву. Црвени крст Крагујевца то дугује свима онима који су га годинама уназад градили.

Све је почело јануара 1876. године, када је Јован Спалајковић, угледни крагујевачки трговац, под утицајем изјава др Владана Ђорђевића, окупио виђеније крагујевачке грађане са позивом за оснивање одбора Црвеног крста. Окупивши сараднике, г. Спалајковић је израдио правила за рад, припремио оснивачку скупштину и тако је основао први одбор Црвеног крста на челу са председником Спалајковићем. Велика заслуга за рад Друштва Црвеног крста у Крагујевцу припадала је и др Илији Коловићу, који је као млад лекар дошао у Крагујевац и највише заслужан што је у тадашњим кризним временима Друштво развило своје хуманитарне активности до највишег степена – за ондашње прилике.

Михаило Јовановић, архиепископ београдски и митрополит српски, био је први председник Српског друштва Црвеног крста

Михаило Јовановић, архиепископ београдски и митрополит српски, био је први председник Српског друштва Црвеног крста

Из прошлости рада Црвеног крста у Крагујевцу, забележено је и да је његова најоданија чланица била Драга Спалајковић, ћерка оснивача Друштва, која је је била, како је забележено „први помагач др Коловићу да би касније постала и његова жена“. После смрти др Коловића, који је био међу првим жртвама епидемије пегавца 1915. године, остала је Драга као најактивнији члан за време рата и у годинама после рата, све до поновне окупације земље 1941. године. За све то време она је сматрана „најстаријом живом хуманом радницом и женом која је учинила највише за сиромахе и невољнике у целој земљи“.

Оснивање одбора Црвеног крста у Крагујевцу био је повод за покретање бројних и садржајних хуманитарних активности које су обележавале друштвени живот у граду. Крагујевац је и у то време предњачио и као „прва престоница Србије“ и као престоница хуманитарних дела у оквирима Организације Црвеног крста, у том најлепшем и најплеменитијем делу човечанства – како је у то време о Црвеном крст говорио кнез Милан.

Др. Елизабет Рос

Др. Елизабет Рос

Заувек обележена епидемијама пегавог тифуса, година 1915. – однела је не само живот др Илије Коловића и бројних Крагујевчана већ и животе страних мисионарки, др Елизабет Рос и неколико британских медицинских сестара, које су се жртвовале негујући српске рањенике и болесне Крагујевчане. На традиционалан и јединствен начин, Црвени крст Крагујевца им годинама уназад одаје пошту за учињена дела.

Да „Свако време може бити време доброте“, Црвени крст Крагујевца доказивао је својим несебичним активностима у свим временима од оснивања 1876. године па до данашњих дана. Незаменљива је улога Црвеног крста и његове делатности на ублажавању несрећа у ратним данима, али и у свим међуратним периодима, када је свој рад преусмеравао ка отклањању и ублажавању ратних последица.

Данас, на почетку 21. века, када догађаји и околности не охрабрују и не обећавају милосрднија времена, улога Црвеног крста не губи на значају. Све више је несрећа изазваних елементарним непогодама и природним катастрофама, недостацима хране, воде, разним болестима и др.

Сви ови догађаји потврђују да се делатност Црвеног крста никада не завршава, он мора бити спреман на нове изазове који га могу очекивати у будућности.