Међународни покрет Црвеног Крста

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

Међународни комитет петорице

Међународни комитет петорице

Све je почело 24. јуна 1859. године код места Солферино у северној Италији. Битка између француско-сардинијске и аустријске војске оставила je на бојишту десетине хиљада погинулих или тешко рањених, којима нико није указивао помоћ. На месту догађања нашао се Анри Динан, пословни човек из Женеве, који je дирнут призором великих људских патњи покренуо околно становништво и организовао велику акцију пружања помоћи рањенима: прикупљање, транспортовање у околна села и градове, смештање у цркве, болнице, палате и друге зграде и пружање импровизоване хуманитарне помоћи унесрећенима, a све на добровољној бази.

 Видело се да код становништва постоји добра воља за пружањем помоћи. При томе je лансирана парола „Tutti fratelli“ – сви су браћа. Помоћ треба пружити свима без обзира на припадност, како француским и италијанским војницима, који су дошли као ослободиоци, тако и аустријанцима, који су до тада били окупатори. У патњи сви су људи једнаки и заслужују исту пажњу и помоћ.

Многе су битке биле и прошле, али ова je оставила велики траг у развоју хуманитарне активности човечанства зато што je Анри Динан 1862. године објавио књигу „Сећање на Солферино“, у којој je описао оно што je видео, односно, саму битку, не само као херојски чин, него као људску кaтастрофу, као и оно што je затим урадио, импровизовану велику хуманитарну акцију пружања помоћи рањенима свих зараћених страна и одзив становништва. На крају, у трећем делу књиге, за Покрет најважнијем, предложио je да се у свим земљама образују комитети за помоћ рањеницима, који ће у време мира да се припремају, обучавају и снабдевају потребним материјалом, a y случају рата, да раде на пружању помоћи свим жртвама рата.

Солферино

Солферино

Књига je имала велики одјек у јавности. У Женеви je фебруара 1863. године образован Одбор од пет чланова са задатком да спроведе у живот идеје, изнете у књизи Динана, који je и сам био један од његових пет чланова. Акција je брзо уродила плодом. Већ 26. октобра 1863. године састала се у Женеви међународна конференција, која je 29. октобра донела закључке, битне за Покрет: у свим земљама стварају се одбори, који ће у време рата пружати помоћ војном санитету, a y време мира he се обучити и припремати материјал потребан за деловање у време рата. Одбори he имати секције у целој земљи, али ће постојати централни управни одбор. Одбори ће радити у сагласности са властима. чланови he носити знак: црвени крст на белом пољу. Одбори се могу састајати на међународним сусретима. Везу међу њима одржаваће женевски Одбор петорице.

Тако je 29. октобра 1863. године одржана Конференција која je основала нови Покрет. Он je почео брзо да се развија и створена je организација јединствена по својим циљевима, задацима и начину рада. Конференција je поред тога, препоручила да државе прокламују неутралност санитетских јединица и особља, што je постао основ за закључење прве женевске конвенције о заштити рањеника у рату. Конвенција, у складу са тим препорукама, закључена je већ 22. августа 1864. године.

Прошло je више од 150 година од како je створен Покрет. У то време нико није ни слутио какав ће он развој доживети. Данас je потреба за Црвеним крстом већа него у време његовог оснивања, што значи да je заиста неопходна таква организација. He би се, иначе, тако дуго одржао да не одговара стварним потребама.

Било je момената, кад je постављено питање, да ли je и даље Покрет, у таквом обиму и облику, потребан. Тако, на пример, 1919. године, кад се сматрало да je Први светски рат последњи од свих ратова, у неким круговима се постављало питање, да ли су национална друштва уопште потребна.

Одговор je био јасан: и те како су потребна, да се баве многим људским недаћама, које се јављају у мирно доба, пa je као резултат таквог става створена Лига друштава Црвеног крста, данашња Међународна федерација. Такође je 1948. године било питања, да ли je Црвени крст потребан у том облику када je основана Светска здравствена организација, која ће се бринути о здрављу човечанства. Али, она очигледно није могла да решава све проблеме.

Добровољна масовна организација, као што je Црвени крст, неопходна je, не само у области здравља него и социјалне заштите. Својим развојем Покрет je доказао да je незамењив и неопходан човечанству.